Традиција позоришног аматеризма у Бољевцу дуга је више од једног века. Прва позоришна дружина основана је далеке, 1873. године,а већ почетком 1874. извела је прву представу за житеље места, „Бој под кројом“. О том догађају, у каргујевачком листу „Јавност“, писао је тадашњи бољевачки трговац Илија Стојановић: „Овде у Бољевцу давала је на нову годину дружина Бољевачка представу Бој под кројом. На овој представи се окупило толико света да није могло све у сали стати. Нека је лепа хвала дружини Бољевачкој која се потруди да овако добро дело у овој околини први пут на јавност изнесе, желећи јој и у напредак још бољу охоту на то.“

Зачетници раног позоришног живота у Бољевцу били су учитељ Радивоје Миленковић и свештеници Милија Петровић и Маринко Ивковић. Рад аматерског позоришта наставља се након Балканских, и Првог светског рата.

Двадесетих година прошлог века извођене су бројне представе: Смрт Стевана Дечанског, Скендер Бег, Хајдуци, Ђидо, Таковски устанак и друге. Савременици су забележили да су „представе наилазиле код публике на неописив одзив, а што је најглавније, заинтересовало је и наш сеоски живаљ“.

У том периоду бољевачко позориште било је веома активно, а чланови позоришне дружине у то време били су учитељи, трговци, занатлије и њихови синови и кћери.

Након Другог светског рата, позоришни аматеризам се нагује у оквиру Културно – просветног друштва „Ивко Ђоловић“. Шездесетих година прошлог века, дошао је један број млађих глумаца, који су уз већ искусније, старије колеге постизали запажене успехе у представама: Сумњиво лице, Покондирена тиква, Зона Замфирова.

Током седамдесетих и осамдесетих година било је доста успешних сезона и значајних признања. На регионалном такмичењу у Бору награђени су Миша Николић за улогу Хаџи Замфира и Миланка Милић за улогу тетка-Доке у „Зони Замфировој“. Позоришни живот у Бољевцу током осамдесетих година памти се по представама“ Вук Бубало“, „Хамлет из Мрдуше доње“, „Љубинко и Десанка“, ''Гарави сокак'' са Весном Лончаревић и“ Чарлијева тетка“. Ова представа је на регионалним сусретима освојила прво место, а на републичким је додељена прва награда за најбољу улогу.

Деведесете године двадесетог века аматерско позориште  „Звезда“ одиграло је „Госпођу министарку“, „Ноћ лудака у Господској улици“,  „Једна жена а три мужа“, „Мрешћење шарана“, „Радован Трећи“, „Кротка“ 1 и 2, „Зла жена“, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Зону Замфирову“.

Крајем 20. века, редитељски печат позоришту дали су покојни бољевачки песник Момчило Милошевић, Нада Петровић, професор књижевности и Зоран Глишић, судија.

            Прву деценију 21. века обележиле су представе Зорана Глишића и то поновне поставке: ''Госпође министарке'', ''Мрешћења шарана'', ''Зле жене'' и ''Кротке'', као и поставка Јонескове ''Ћелаве певачице''.

Аматерско позориште у Бољевцу ради под окриљем Културно-образовног центра.

''Црноречје је својеврсна етнокултурна област, која у својој слојевитости, дијахроно посматрана, вуче своју нит од Хомолепензиса, преко старобалканских племена, хеленизма и римске епохе, до најезде Словена и формирања српског средњег века, преко експанзије Османлија и метанастазичких кретања становништва, пресудних за Црноречје у последња три века, досељеника који чине основицу садашњег етничког састава становништва. [...]

            Управо овај и овакав етнички састав становништва Црноречја даје специфичну слику његовом народном стрваралаштву, у коме се сучељавају и преплићу многобројни етнокултурни слојеви различитог интензитета, старине и провенијенције.''

Др Драгослав Антонијевић

            Управо очување и презентација свих специфичних образаца црноречке традиције, један је од приоритетних задатака Културно-образовног центра и то кроз:

-          - организацију сабора и смотри базираних на традиционалном корпусу,

-          - пружање стручне помоћи у раду културно-уметничких друштава и фолклорних група,

-          - едукацију појединаца и група кроз семинаре и радионице, а у вези са свим појавним облицима народне традиције Црноречја.

Фестивал народног стваралаштва ''Црноречје у песми и игри'', који се одржава друге недеље у јуну, најзначајнија је културна манифестација у Бољевцу. Фестивал је, као једнодневни Сабор, први пут одржан 1971. године, а његова основна концепција је очување и ревитализација етно-културног наслеђа на подручју Црне Реке. Специфичност овог наслеђа чини преплитање етнокултурних слојева српског и влашког становништва, које живи у селима дуж Црног Тимока, од његовог извора у Кривом Виру, до ушћа у Тимок. ''Црноречје у песми и игри'' и данас чува првобитну концепцију и једини је фестивал у земљи који окупља велики број аутентичних сеоских фолклорних група.

Од једнодневног сабора фолклора, Фестивал је данас прерастао у четвородневну манифестацију, која окупља више од хиљаду учесника. Поред саборног дана када се представљају фолклорне групе Црноречја, један фестивалскин дан је посвећен дечјем фолклорном стваралаштву. Значајан садржај је и такмичење трубачких оркестара за пласман на Драгачевски сабор у Гучи, који сваке године окупи петнаестак најбољих оркестара југоисточне Србије. У оквиру Фестивала се одржава и квалификационо такмичење фрулаша за сабор ''Ој, Мораво'' у Прислоници и изложба ''Златне руке'', на којој се представљају стари занати, народне рукотворине, сувенири, традиционална кухиња. Низ пратећих садржаја, попут ликовних колонија, ликовних изложби, промоција и гостовања познатих КУД-ова из земље и иностранства, чини ову манифестацију све привлачнијом за посетиоце из свих крајева Србије.

''Црноречје у песми и игри'' налази се на званичном Календару манифестација Србије које промовише Министарство културе Републике Србије.

     Културно-образовни центар Бољевац, институција културе у бољевачкој општини која има задатак да задовољи потребе већине грађана за садржајима културе и уметности посебно у области савременог стваралаштва.

     Под садашњим именом Центар делује од 1977. године, у згради која је грађена почетком шездесетих година прошлога века.

  Данас Културно-образовни центар организује и производи културно-уметничке програме у сопственој продукцији (концерти, перформанси, академије), те организује гостовања професионалних и аматерских ансамбала, као и самосталних уметника (позоришне преставе, концерти, изложбе, трибине, промоције). Поред наведених активности, Центар се бави и кинопројекцијама, а редован биоскопски репероар успостављен је након дигитализације биоскопа 2019. године.

     У саставу КОЦ-а је и Музеј Тимочке буне који је почео са радом 1983. године када је обележена стогодишњица Буне. Стална поставка у аутентичном амбијенту – апсана из времена Тимочке буне – приказује најважније детаље у вези са овим историјским догађајем.

     Поред Музеја, у оквиру Центра ради и Ансамбл КОЦ-а који, са четрдесетак чланова у различитим секцијама, креира програме поводом пригодних датума, а у складу са програмским потребама КОЦ-а.

Историјат

                Претеча Културно-образовног центра јесте Раднички универзитет ''Ђуро Салај''  чији се почеци везују за школску 1959/60. годину. Званично је, код Окружног суда у Зајечару, регистрован 1966. године са следећим делатностима: образовање одраслих грађана, организација културно-забавног живита и кинофикација насеља на подручју општине. Први директор ове установе била је Илинка Миљковић, следећи Божидар Марић, те Живко Бранковић.

                Зграда која је зидана почетком шездесетих година 20. века, дограђена је и осавремењена 1974. године, а 1977. године Раднички универзитет ''Ђуро Салај''  престаје да постоји и од 15. марта исте године почиње са радом Културно-образовни центар који ће наставити позитиван рад раније постојећег Радничког универзитета. Први директор новообразоване институције био је Живко Бранковић, а након њега овом установом су управљали: Филип Пауњеловић, Александар Јефтић, Емина Бранковић и Биљка Петровић. Данас је на челу Центра Емина Бранковић, дипломирани етнолог.

                   Oд септембра 2017. године до марта 2018. извршена је комплетна адаптација и реконструкција зграде, која је финансирана средствима Европске уније (пројекат прекограничне сарадње ''Основа за бољу будућност младих'') и средствима локалне самоуправе. Током 2019. године, кроз пројекат ''сКОЦкавање'' који је подржало Министарство културе и информисања РС, КОЦ Бољевац извршио је комплетну дигитализацију биоскопска, те опремио салу најмодернијом сценском техником и мобилијаром (сценска расвета, концертно озвучење, сценске завесе).

- Манифестације у организацији Културно-образовног центра

- Културно-образовни центар Бољевац пружа стручну и техничку помоћ у организацији сеоских сабора и смотри: ''Света Петка у песми и игри'' - Оснић, ''Маркови дани'' - Валакоње Буково, Дечји сабор народног стваралаштва у Илину.

- Издања:

1. др Драгослав Девић, Народна музика Црноречја, Културно-образовни центар Бољевац и Факултет музичке уметности у Београду, Београд, 1990. година

2. група аутора, Црноречје у песми и игри 1971-1995, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 1995.

3. Чедомир Јогрић, Родословље Добрујевца, Културно-образовни центар Бољевац и КПЗ Зајечар, Бољевац, 1997.

3. Драгана Драготић, Бољевац у Тимочкој буни - заборављени устаници, КОЦ Бољевац, Бољевац, 2013.

4. Нада Петровић, Између два откуцаја срца, Културно-образовни центар, Бољевац, 2015.

5. Филип Пауњеловић, Традиционална култура Влаха Црноречја, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2018.

6. Звонко Марковић, Хроника села Мали Извор,  Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2018. 

7. Нада Петровић, Чувари времена, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

8. Tања Михајловић, Хришћанске старине Црне Реке, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

9. Каталог слика: Ликовна колонија ''Бољевац'' 2014-2019, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

10. Нада Петровић, Мој брат, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2020.

11. Црноречје у песми и игри 1971-2020. - Саборни дан - каталог програма 1-3, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2020.