Просторну културно-историјску целину у селу Лукову чине: две механе, црква, школа и спомен чесма.

Црква посвећена Светој Богородици у Лукову саграђена је 1895. године на темељима средњовековне цркве  манастира Луково, посвећене највероватније Светом Луки.

Друмска механа (касније поп-Милијина кафана) подигнута је 1835. године.

Механа ''Хајдук Вељко'' подигнута је око 1855. године.

Зграда основне школе саграђена је око 1870. године и данас служи основној намени.

Спомен чесму палим борцима у ратовима 1912-1918. подигли су мештани Лукова 1924. године

Ова културно-историјска целина заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-494/80-07 од 15. маја 1980. године.

Једна од најстаријих сачуваних кућа у Бољевцу јесте породична кућа истакнутог бољевачког трговца  Добросава Петровића, учесника у Тимочкој буни и сенатора између два рата.

Приземна кућа, у основи квадратног облика са кровом на четири воде, зидана је од опеке па малтерисана.

Фасадно платно изразите симетричности, према улици Драгише Петровића, најрепрезентативније је урађено. Зграда је подељена хоризонталним венцима на неколико делова и то: благи подножни венац који одваја стопу од спрата, нешто израженији  парапетни венац, још један благи венац који одваја спрат од таванског простора и, на крају, ободни – кровни венац, који затвара грађевину, највише је истурен. Вертикално, фасада је подељена трима плитким пиластрима који полазе од подножног  и завршавају се испод ободног венца. Прозори су правоугаоног облика и надвишени су троугластим тимпанонима.

Унутрашњост куће издељена је на шест одаја (3 веће и 3 мање просторије). Једна подрумска просторија налази се са доње стране куће, укопана у земљу.

Грађевина је у лошем стању, посебно је, падавинама, оштећена  фасада због пропадања крова, али су и подрумске просторије угрожене подземним и атмосферским водама.

Кућа је у приватном власништву,  налази се у улици Драгише Петровића број 21.  и заштићена је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац број 633-495/80-07 од 15. маја 1980. године.

Према досадашњим истраживањима, највеће војно насеље из античког  периода, на овој територији,  био је ''Латински град'' или Велико градиште, северозападно од Јабланице. Град се налазио на брду између Радовањске реке и њене притоке Средње реке, на висини од око 500 метара и био је заштићен градским зидинама. Остаци бедема пружају се од подножја до врха, на чијем платоу се разликују рушевине куле. У северозападном делу подножја виде се остаци доњег града до кога је водио пут пробијен кроз стену. 

Највероватније да је овај град касније био средиште Црне Реке у 14. и 15. веку и да је подигнут на темељима римског утврђења што сведоче нађене античке опеке. Предање о турском освајању града и покољу збега (Милан Ђ. Милићевић) потврђују тамо нађена ђулад. У близини овог сасвиом неиспитаног града налази се црквиште Светог Јована, а неколико километара даље је манастир Крепичевац.

Овај археолошки локалитет проглашен је за културно добро на основу Одлуке СО Бољевац, број 633-495/80-07 од 15. маја 1980. године.

Стари камени споменик ''Васкрс свете Тројице'' налази се у Сумраковцу недалеко од сеоске школе. Овај запис, у облику каменог крста, подигнут је 1830. године и посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила  те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.

Овај запис спада у прву категорију споменика културе и заштићен је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-490/80-07 од 15. маја 1980. године.

Зграда старе општине у Кривом Виру зидана је око 1840. године и грађена је по пројекту Министарства грађевина Србије у Београду.  Реч је о приземној грађевини правоугаоног облика у основи, и изузетно масивних зидова. Зидана је од ломљеног камена и облутака, па облепљена блатом. Покривена је ћерамидом, а под је урађен од набоја.

У овој згради било је седиште Општине кривовирске, а 1883. овде су започеле припреме за Тимочку буну.

Овај споменик културе заштићен је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-489/80-07 од 15. маја 1980. године.

Стара школа у Јабланици, поред школе у Лукову, једина је сачувана стара школа у овом крају, грађена седамдесетих година 19. века. Зидана је од масивног камена и опеке и у  њој су биле смештене две учионице и стан за учитеља. Зграда је служила сврси до 1922. године када је у Јабланици саграђена нова школска зграда.

Зграда је реновирана и адаптирана крајем 20. века и приведена новој намени. Данас је то сеоски дом културе намењен културним манифестацијама и народним весељима.

Зграда старе основне школе у Јабланици је споменик културе прве категорије, а на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-493/80-07 од 15. маја 1980. године.