Смотра традиционалне музике и игре „Црноречје у песми и игри“, која има дугу и богату традицију, и која је у Бољевцу 2016. године одржана по 46. пут, један је од најречитијих показатеља да традиционална песма и свирка Срба из овог краја неумитно нестаје, и да њених активних извођача данас готово да и нема. Отуда су организатори ове смотре, запослени у Културно-образовном центру (у даљем тексту: КОЦ) Бољевац, у жељи да предупреде потпуно ишчезавање српске традиционалне музике Црноречја и са визијом њеног обнављања, преузели иницијативу да се питања везана за српско музичко наслеђе Црноречја актуелизују и да се тиме отворе могућности чињења даљих корака у циљу њеног очувања.
Један од таквих корака је и Смотра српске изворне песме Црноречја, под називом „Кликну вила“, одржана у школи у Илину код Бољевца и у сали КОЦ-а 29. октобра 2016. године. Тог дана је уприличен сусрет више генерација певача традиционалних српских песама ове географске области; организатори су у овоме следили традиционални образац по којем умеће народног певања млађи преузимају од старијих. У преподневним часовима, у Илину је одржана радионица на којој су се певачи међусобно упознали и имали прилике да поразговарају о различитим аспектима песама које певају, као и аспектима њиховог извођења. У двочасовном разговору су (песмом и причом) учествовали: чланице реномиране женске певачке групе „Божур“ из села Звездан, женска певачка група из Вражогрнца, млада женска певачка група КУД-а „Бољевац“, затим певачка група КУД-а „Илинско врело“ које окупља ученице основне школе, и мушка певачка група „Јелек“ из Зајечара. Селектор група био је Микица Миловановић. Медијатор разговора био је Ненад Радосављевић, сарадник КОЦ-а и уметнички руководилац КУД-а „Бољевац“ (и сам познавалац терена и традиција Црноречја), а гост радионице била је др Јелена Јовановић, етномузиколог (сарадник Музиколошког института САНУ, члан женске певачке групе „Моба“ из Београда), позвана да као стручњак учествује у разговорима и заједничком певању и тиме дâ свој допринос обнови певачке праксе овог краја. Током радионице успостављен је леп и топао однос међу певачима и покренута су нека од основних питања метода учења и подучавања народних песама, естетских мерила у извођењу, као и принципа усвајања елемената традиционалне музике овог краја.
Исте вечери одржан је концерт певачких група и солиста, њихових чланова. На концерту су представљене одабране песме које су раније биле део живе извођачке праксе српских села у Црноречју – изведене песме углавном припадају новијем сеоском музичком слоју, тзв. на бас, затим оне које су извођене унисоно у групи, и оне које су певане солистички. Поред певача, наступио је свирач на свирали Иван Вринић из села Луково. У целини, приказана је мала антологија певачке и свирачке традиције Срба у Црноречју, и то у извођењу припадника различитих генерација. После концерта, др Јелена Јовановић је, према замисли организатора, изнела своје утиске и стручно виђење смотре, са аспекта етномузиколога-практичара, који проблематику традиционалног певања и његовог преношења и учења познаје како теоријски, тако и практично, из сопственог извођачког искуства. Њено излагање је имало за циљ да певачима и организаторима укаже на одређене појединости у вези са оваквим окупљањима и на све позитивне аспекте њиховог организовања у перспективи, у будућности, имајући у виду огроман значај овакве иницијативе у циљу очувања сеоске музичке баштине Срба у Црноречју.
др Јелена Јовановић, етномузиколог