 Позоришна мултимедијална представа за децу ''Магично путовање кроз уметност'' на репертоару је у уторак, 14. маја од 19 сати.
     Позоришна мултимедијална представа за децу ''Магично путовање кроз уметност'' на репертоару је у уторак, 14. маја од 19 сати. У ЧАСТ ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ КОМЕДИОГРАФА
У ЧАСТ ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ КОМЕДИОГРАФАСандра Јанковић, Мирољуб Турајлија и Бојана Тушуп, у комаду “Генерална проба Нушића”, изнели су пред публику све тешкоће, изазове и труле компромисе на које морају бити спремни глумци, не би ли опстали у свету, у коме се новцем купују и улоге. Прича је базирана на покушају бившег брачног пара да на сцену поставе “Госпођу министарку”, уз ангажовање тајкунске кћерке у главној улози, како би се решили нагомиланих дугова. Радња води до низа комичних слика, а у први план избијају осредњост и површност, као препознатљив идентитет миљеа у коме обитава главна глумица.
Према речима актера представе, комад је њихов ауторски рад и носи део личног искуства, стеченог на „даскама које живот значе“.
 Представа ''Генерална проба Нушића'' је водвиљска комедија у којој троје глумаца тумачи два и по уметника који се хватају у коштац са Нушићевом комедијом ''Госпођа министарка''.
     Представа ''Генерална проба Нушића'' је водвиљска комедија у којој троје глумаца тумачи два и по уметника који се хватају у коштац са Нушићевом комедијом ''Госпођа министарка''. 
Представа је на програму у уторак, 23. априла од 20 сати.
Улазница: 300 динара
 ''Стоногица Бројалица'' је музичка представа за децу настала на основу прве књиге дечијег стваралаштва бројалица чији су аутори предшколци из вртића ''Стоногица'' у Сремској Митровици. Песме су музички уоквирили Марко Дињашки и Ана Врбашки и реч је о интерактивној представи за децу која се базира на телесној музици.
     ''Стоногица Бројалица'' је музичка представа за децу настала на основу прве књиге дечијег стваралаштва бројалица чији су аутори предшколци из вртића ''Стоногица'' у Сремској Митровици. Песме су музички уоквирили Марко Дињашки и Ана Врбашки и реч је о интерактивној представи за децу која се базира на телесној музици. Поводом сто педесет година од окупљања прве позоришне дружине у Бољевцу, глумци позоришта ''Звезда'' извешће перформанс у оквиру свечане академије коју је осмислио и режирао Зоран Глишић. Бољевачки глумци провешће нас кроз историју театра с посебним освртом на развој позоришне уметности у Бољевцу и извешће пригодан перформас који представља колаж најупечатљивијих сцена из бројних представа овога позоришта.
     Поводом сто педесет година од окупљања прве позоришне дружине у Бољевцу, глумци позоришта ''Звезда'' извешће перформанс у оквиру свечане академије коју је осмислио и режирао Зоран Глишић. Бољевачки глумци провешће нас кроз историју театра с посебним освртом на развој позоришне уметности у Бољевцу и извешће пригодан перформас који представља колаж најупечатљивијих сцена из бројних представа овога позоришта. СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОЗОРИШНОГ АМАТЕРИЗМА У БОЉЕВЦУ
СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОЗОРИШНОГ АМАТЕРИЗМА У БОЉЕВЦУДалеке, 1874. године, Бољевац је имао око седам стотина житеља, био је само среско место и имао је глумачки дружину која је почетком исте године одиграла представу „Бој под Кројом Ђорђа Кастриоте Скендербега са Турцима“, на којој се окупило толико света, да није могло све у сали стасти, писало је у крагујевачком листу „Јавност“.
 У оквиру обележавања јубилеја - 150 година од окупљања прве позоришне дружине у Бољевцу, у четвртак 28. марта од 20 сати биће изведена представа ''Битеф театра'' из Београда ''Скендербег''. Реч је о плесном трактату о херојству ауторке Исидоре Станишић. ''Представа поставља питање ко су нам данас хероји и да ли смо изгубили потребу за њима? Да ли смо слободни или само несвесни сопственог ропства?''
     У оквиру обележавања јубилеја - 150 година од окупљања прве позоришне дружине у Бољевцу, у четвртак 28. марта од 20 сати биће изведена представа ''Битеф театра'' из Београда ''Скендербег''. Реч је о плесном трактату о херојству ауторке Исидоре Станишић. ''Представа поставља питање ко су нам данас хероји и да ли смо изгубили потребу за њима? Да ли смо слободни или само несвесни сопственог ропства?''
Сала КОЦ-а, улаз слободан

 
 


 
 


.jpg)


 
 
